TRAGEDIJA GENIJA – VLADIMIR STANOJEVIĆ


Духовно културно стваралаштво, уобличено у разноврсне творевине, важан је чинилац за културни напредак човечанства. Историчари културе, при проучавању тих творевина, дају њихов попис, описују њихове особине, процењују њихову вредност, траже њихове ближе и даље узроке постанка, испитујући њихов историски смисао и законитост. Они се ретко кад упуштају продубљено и свестрано — у личност самих твораца. Несумњиво је да тиме остављају празнину у свеобухватном, најдубљем — дијалектичком разматрању културних вредности.
Испитујући духовну културну производњу са свог гледишта, лекари — као биолози и патолози — упућују своју пажњу и мисао најпре на саму личност, на творца творевине, а тек потом и на његово дело, трагајући притом за узајамним односима и узрочним везама између личности и дела. На тај начин, лекари испитују најпре материјалну, анатомско-физиолошку основу ствараоца, а у првом реду својства мождане грађе и њене функције, на чему почива и чиме се уобличава душевни склоп ствараоца, склоп који непосредно производи духовне културне вредности.
У свом раду на том пољу лекари су запазили занимљиву чињеницу: оригинално културно стваралаштво, које захтева за своје остварење највиши напон душевних и моралних чинилаца, удружено је често пута разноврсним унутрашњим поремећајима. Као да тиме природа на једној страни поклања дарове у изобиљу, а на другој одузима до оптерећености. Има ли ту какве условљености? — На то питање засада нема одговора, али има доста прикупљене и проучене историске грађе и, на основу тога, доста наговештаја.
Велики француски књижевни историчар и критичар Сент Бев први је међу нелекарима, још средином прошлог века, увидео да се културно дело не може познати свестрано и продубљено ако се не упознају функције органа и хигијенских услова живота његовог творца. Он је ту своју мисао изразио речима: „Физиологија и хигијена писца постале су неопходна поглавља при рашчлањавању његовог талента”. Разбијајући, притом, укорењену предрасуду да би се тиме могла нанети штета творцу дела, велики енглески филозоф Џон Стјуарт Мил објаснио је: „Само недовољно развијени духови мисле да ће леп предмет изгубити од своје дражи ако изгуби нешто од своје мистерије”. Исту мисао изнели су, у свом великом и документованом делу „Poesie et folie”, и два париска психијатра и неуролога, Антом и Дромар, који су у тој књизи рекли: „Историчар, биограф и књижевни критичар неће ништа изгубити ако се обрати за помоћ лекару неурологу и психијатру у питањима која им нису довољно јасна”.
Ова књига је друго, темељно прерађено и знатно допуњено њено издање књиге „Лудило и култура” која се појавила 1924. и која је одавно распродана.

OBRADOVIC 2009.